Више волимо шалтер него електронску банку

Грађани Србије и поред бројних технолошких могућности и даље радије одлазе у банке по банкарске услуге. За онлајн банкарство млађи и грађани са вишим примањима отворенији су за његово коришћење од других

ГРАЂАНИ Србије и даље радије стоје у реду пред банкарским шалтерима да би обавили неко плаћање или затражили кредит него што то чине путем интернета од куће или са посла. Према истраживању Ерсте групе, у нашој земљи само је пет одсто корисника онлајн банкарства, док је на пример у Чешкој тај проценат изнад 60 одсто. Корисници мобилних банкарских апликација у Србији више их користе за проверу стања него за плаћање.

Уређај којим је могуће повезати се на Интернет у нашој земљи не поседују сви, те тако и не могу да користе нове технологије. Док на пример Аустријанци, Немци и грађани осталих земаља у ЕУ готово све обавезе измирују користећи онлајн услуге било телефоном, рачунаром или таблетом. Код нас 57 одсто испитаника поседује класичан мобилни телефон, рачунар 51 одсто, 37 одсто паметни телефон, а само 9 одсто има таблет. Чак 12 одсто грађана који су учествовали у истраживању нема никакву конекцију са Интернетом. Управо оваква структура апарата је један од разлога што се Интернет банкарство не користи.

– Банкарски послови данас нису више нешто за шта се долази у банку – објашњава Дитер Сток, шеф Одељења за управљање квалитетом и истраживањима Ерсте групе. – Иако је удео корисника онлајн банкарства, на пример у Румунији извесно мали и износи свега 6 одсто, а у Србији свега 5 одсто, тај удео је пре четири године био само два одсто. Очекујемо брз и стабилан развој у погледу коришћења дигиталних канала на свим нашим тржиштима. Фокусирање само на апликацији за мобилне телефоне није довољно за обезбеђивање нових клијената и њихове дугорочне лојалности.

СЛИКАЈ И ПЛАТИ Ерсте банка развила је у оквиру своје ембенкиг апликације могућност „Сликај и плати“ која омогућава плаћање рачуна помоћу камере мобилног телефона. За уплату је потребно свега пар једноставних команди у апликацији. То су фотографисање рачуна, потврда слања и потврда трансакције. На овај начин се може платити било који рачун (струја, телефон, комунлаије)…

За онлајн банкарство млађи и грађани са вишим примањима отворенији су за његово коришћење од других. Иако банкарске апликације нуде велики спектар различитих услуга за обављање плаћања користи их и даље мали проценат или око 11 одсто испитаника. У претходних годину дана сваки други корисник банкарских услуга из Аустрије, четири од десет корисника из Словачке и Србије и око трећина из Чешке и Хрватске су посетили филијалу банке како би добили савет од свог банкара – истиче Сток. Људи који посећују свог банкара данас очекују да добију врхунски савет и осете да за њих неко брине. Како би било у корак са дигиталним трендом банке ће морати да развију одговарајућу комбинацију пружања услуга у експозитури и одмах доступних дигиталних услуга.

КУПОВИНА ПРЕКО ИНТЕРНЕТА

Према истраживању Ерсте групе интересантно је да чак више од половине грађана у Србији макар једном током године купује преко Интернета. С друге стране 40 одсто учесника у истраживању и даље уопште не пазари производе или услуге на овај начин. Од куће купују најчешће грађани старости од 30 до 49 година, а као главне разлоге за то наводе боље цене и могућност директне испоруке. Представници старије популације најчешће су као разлог за избегавање куповине преко интернета наводили страх од преваре, као и то да немају рачунаре или Интернет.

source : Večernje Novosti