Онлајн куповина

Количина транзакција које обављају корисници онлајн на светском нивоу мери се стотинама милијарди долара годишње. У Србији је проток новца, наравно, неупоредиво мањи, и износи око 15 милијарди динара годишње (што је приближно 1.3 милијарди евра) – поређења ради: само у току „Сајбер понедељка“ (први понедељак након Дана захвалности) 2011. године у Сједињеним америчким државама потрошено је око 1.25 милијарди долара, што износи нешто мање од милијарду евра – односно потрошено је само око 30% мање новца за један једини дан колико се укупно потроши за читавих годину дана у Србији.

Онлајн куповина је релативно нова појава у нашем друштву и још увек је релативно неразвијена. Разлози за ово су:

  • Неповерење у сигурност онлајн транзакција;
  • Мала куповна моћ становништва;
  • Веома низак праг вредности на коју се не обрачунава царина на робу наручену из иностранства;
  • Мала и слаба понуда домаћих роба и услуга онлајн.

Без обзира на чињеницу да се у Србији троше релативно скромне укупне количине новца на онлајн куповине, било појединачно од стране индивидуа, било укупно на нивоу читаве државе – безбедност обављања онлајн куповине и, посебно, других врста онлајн банкарских транзакција, мора бити апсолутни приоритет за сваког корисника који те услуге користи.

Чињеница да се троши мање новца не значи да криминалци и лопови не покушавају да те системе, односно њихове кориснике, злоупотребе.

Потенцијални узурпатори и крадљивци новца фокусирају се на изворе који доносе низак ризик по сопствену слободу и висок принос крађе, а онлајн свет је простор у којем су оба ова захтева задовољена.

Како да безбедно обављам куповине онлајн?

  • БЕЗБЕДАН КОМПЈУТЕР: Потребно је да, пре свега, систем/платформа са које обављаш куповину буду безбедни.
  • ПАЖЉИВО ИЗАБЕРИ БАНКУ: Ако планираш редовне онлајн куповине, ма колико оне биле ниске новчане вредности, распитај се у својој банци које врсте заштите банка пружа у случају злоупотребе платне картице од стране трећег лица. Пажљиво изабери банку, пошто ћеш у најгорем случају, ако ти се деси крађа, са том банком морати да решаваш проблеме. Чак и ако потрошиш 1000 динара на неку онлајн транзакциију, уколико твоји подаци буду злоупотребљени, могу ти нанети неупоредиво већу штету.
  • ПРАВИЛА БЕЗБЕДНЕ ЛОЗИНКЕ: : Када при онлајн куповини остављаш личне податке на сајту продавца робе или услуге, продавац ће ти најчешће тражити да креираш посебан налог, који ћеш моћи да користиш и у будућности. На том налогу налазиће се твоје име и презиме, вероватно и кућна адреса и број телефона. Уз креирање налога, продавац ће ти тражити и да креираш лозинку. Прављење ове лозинке мора бити једнако пажљиво као и за креирање твог е-маила, на пример. Чињеница да ћеш ову лозинку користити много ређе од мејла, не значи да је треба направити немарно – твоји лични подаци могу бити злоупотребљени на разноврсне начине.
  • ИНФОРМАЦИЈЕ: Истражи чињенице о продавцу/веб сајту од/са којег нешто намераваш да наручиш. Ово је поготово важно у тренуцима пре прве куповине од конкретног продавца. Постоји много сајтова и форума на којима можеш да нађеш податке о кредибилитету, искуствима других купаца и оценама тог продавца.

Запамти: ако је нека понуда многоструко повољнија од остале понуде на тржишту, врло вероватно се ради о превари неке врсте. Никада без темељне провере чињеница и савета са неким одраслим или искуснијим не обављај било какаве врсте транзкација са оваквим продавцима.

  1. Никада немој обављати куповине са туђег рачунара или мобилног телефона.
  2. Апсолутно никада за те потребе немој да користиш јавни рачунар (у тржним центрима, интернет кафеима, продавницама технике, као ни компјутере у школи или на послу!!!) Без обзира на то колико је неко убеђен у степен безбедности свог компјутера, остављање врло важних личних података мора бити под потпуном контролом тебе као корисника, а то је једино могуће на сопственом компјутеру или мобилном телефону.
  3. Никада немој обављати куповине ако је компјутер који користиш за ту куповину прикачен на јавну, отворену или било који други тип небезбедне wireless мреже.
  4. Вежбај себе да развијеш способност неповерења према непровереним подацима. Постоји изрека да је нешто „исувише добро да би било истинито!“. Ово значи да чим нека понуда приметно одскаче од уобичајених трошкова које везујемо за њу, она је највероватније мамац за неку врсте преваре, било да се она заснива на крађи личних података, било на крађи финансија директно. Она може бити и најуобичајенија врста преваре када за мали новчани износ добијеш лажну робу, робу коју ниси наручила/наручио или не добијеш баш ништа – сети се новинских чланака који су описивали разочарење оних који су уплаћивали новац за iPhone, а у пакету добијали дрво или циглу одговарајуће тежине.
  5. Вежбај да препознајеш phishing веб сајтове који постоје само зато да би преварили кориснике. .Phishing је специфичан начин онлајн превара који рачуна на брзоплетост и немарност корисника. Phishing сајтови „имитирају“ праве сајтове који пружају онлајн финансијске услуге, с тим да им се адреса обично веома мало разликује од оригиналне (тако на пример, амазон.цом постаје amazoon.com, или amazon-shopping.com, док је основни дизајн и изглед сајта потпуно прекопиран.
  6. Повезано са phishing веб сајтовима су phishing мејлови. Већина веб сајтова којима из било којег разлога оставиш своју електронску адресу ће тај податак делити са другим компанијама које продају робу или пружају услуге, или ће је продати агенцијама које праве и продају мејлинг листе које садрже хиљаде е-мејлова. Никада немој да кликћеш на понуде унутар мејлова продаваца које ниси изричито заштитила/заштитио тако што си њихову адресу додала/додао у списак својих е-мejл контаката.
  7. Обавезно сачувај адресе свих онлаjн продавница које користиш као bookmark у свом браузеру  и на сајт те продавнице излази само кликом на тај bookmark.
  8. Обавезно користи HTTPS верзију адресе онлајн продавница или банака.Уколико онлајн продавница тражи да оставиш своје финансијске податке на страници која не почиње са HTTPS, најбезбеднија опција је да исту ствар потражиш на неком другом месту. Исплати се платити и већу цену неког производа ако постоји основна сигурност твојих података.
  9. Остављај само нужне податке потребне за куповину. Ако те у оквиру странице на којима ти траже податке о кредитној картици и адреси продавац поставља и споредна питања (на пример: тражи твој ЈМБГ, распитује се о твојим онлајн навикама, тражи било коју информацију о твојој породици и слично), најбоље је да са оваквим продавцима не ступаш у финансијску размену. Основна питања која су нужна у Србији су име и презиме и адреса, твоја е-маил адреса, као и подаци о твојој платној картици. Целокупна комуникација са продавцем може бити обављана преко е-маила, тако да је најбоље да не остављаш бројеве својих телефона.

ВАЖНО: пажљиво прочитај “ситна слова“ у којима по Закону о заштити података о личности, свако ко такве податке од тебе тражи, мора да јасно нагласи у коју сврху ће подаци бити сакупљани и на који начин ће се употребљавати.

Закон о заштити података гарантује да у било ком законски одређеном тренутку од продавца можеш да тражиш да твоје податке уклони из своје базе података, као и да их користи једино у сврхе које су експлицитно наведене.

  1. Редовно проверавај трошкове на платној картици коју користиш за онлајн куповину. Ово такође значи да мораш пажљиво чувати све доказе о транзакцијама са појединачним продавцима, идеално у оквиру једне е-маил адресе. Пожељно је и да чуваш све физичке доказе о куповини (амбалажу, рачуне и слично), што је уједно корисно и ако желиш да искористиш гаранцију купљеног производа у току трајања гарантног рока.