kupovina_preko_interneta
 

ВАЖНО: Ако купујете преко интернета, ово морате да знате!

Уколико сте љубитељ куповине преко интернета неопохпдно је да у самом старту знате шта ће вам се поред основне цене производа наплатити након што пакет стигне у земљу.

Одмах на почетку треба објаснити да се пошиљке до 50 евра не опорезују, али се ПДВ плаћа на све пошиљке, колика год била њихова вредност, уколико су наручене од правног лица. На тај начин пошиљка зна да буде доста скупља, што највише љути наше купце.

Запослени у Управи царине се са оваквим жалбама суочавају готово сваки дан, а међу посленђима који су упутили сличну жалбу јесте и читалац Телеграфа који је за 2 слипринга чија је вредност 90 долара платио, како каже “царину 319,50, ПДВ 1999,50, а “услуге” царињења 6540 динара! Све укупно 8.859 динара дажбина за нешто што кошта 7900 дин.

Због овог и сличних случајева Телеграф вам објашњава како се царини роба и колико ће вас стајати даџбине уколико неку ствар поручите преко интернета.

Прво, пакет који стиже на царину обезбеђују се унакрсним повезивањем канапа, на чијим крајевима се обавезно ставља поштанска пломба. У случају да пошиљка подлеже наплати царинских дажбина на пошиљку се ставља налепница “ОЦАРИЊЕНО”, а уколико не подлеже, налепница “ОСЛОБОЂЕНО ОД ПЛАЋАЊА ЦАРИНЕ“.

Контроли, односно отварању пакета може присуствовати и прималац пошиљке или особа коју је за то опуномоћио. Цариник врши увид у садржај пакета и пореди га са пратећом документацијом. Сви пакети који садрже робу која подлеже царинској контроли и/или наплати дажбина се отварају.

Из Управе царина кажу да се све рекламације које пошиљалац, или прималац имају упућују предузећу ПТТ саобраћај “Србија“ у улици Савска 2, у Београду.

Што се тиче царињења пакета оно започиње првенствено одређивањем царинске вредности неке робе (у овом случају пошиљке) и то применом метода које су прописане Царинским законом и пратећим прописима.

Царински службеници осим наведене вредности (односно рачуна) као методе за утврђивање царинске вредности, користе и друге методе попут упоређивања вредности сличне или истоветне робе. То се чини из разлога што се у пракси показало да се вредности робе произвољно наводе и то са различитим мотивима (некада се вредности више пута увећавају, а некада умањују са циљем остваривања права на повластицу), због чега се при одређивању царинске основице узимају са резервом.

Што се тиче висине царина увозне дажбине на пошиљке које физичка лица примају из иностранства у поштанском саобраћају, чија вредност не прелази 3.000 евра, обрачунавају се применом јединствене царинске стопе у висини од 10 одсто, а на оцарињену вредност обрачунава се припадајућа стопа ПДВ. Из царине наглашавају да се, за поштанске пошиљке које подлежу наплати увозних дажбина, царинска основица увећава за трошкове транспорта и поштарине.

У случају да су пошиљке вредније од 3.000 евра, или када их наручују правна лица тада је обавезно поднети декларацију у писаном облику (Јединствена царинска исправа – ЈЦИ) и започети поступак редовног царињења. Оно подразумева да ће се роба царинити по стопи утврђеној Законом о царинској тарифи.

Ко је ослобођен плаћања даџбина?

  • пошиљке мале вредности послате од стране физичког лица другом физичком лицу, које нису комерцијалне природе и за које нема обавезе плаћања, у укупној вредности до 70 евра (ове пошиљке су ослобођене плаћања царинских дажбина и ПДВ);
  • пошиљке мале вредности, некомерцијалне природе, у укупној вредности до 50 евра (овакве пошиљке су ослобођене плаћања царинских дажбина, а ПДВ се плаћа).

Доста грађана то не зна, па се често дешава да реагују због износа увозних дажбина које треба да плате приликом царињења. Треба имати на уму да када се каже увозне дажбине, мисли се на царину и ПДВ.

source : telegraf.rs