Млади имају још много тога да науче, па чак и у вези са интернетом

Млади људи придају мало пажње безбедности

Већина људи мисли да су млади, који су одрасли на интернету, обазривији у његовом коришћењу у односу на старије генерације. Сматра се да они инстинктивно знају шта је потребно да раде и да им није потребна помоћ. Али та теорија пада у воду када је у питању безбедност на интернету. Различита истраживања показују да, не само да млади не обраћају довољно пажње на проблеме сигурности и приватности, већ се и не труде довољно да би заштитили себе онлајн.

72% младих уопште није забринуто да ли би могли да буду жртва хаковања

Недавна студија коју је „Yougov” саставио за Google показује да 72% младих људи није показало забринутост да би могли да буду жртва хаковања. Истраживачи су се, с правом, запитали да ли је та самоувереност оправдана. Показало се, на пример, да они чешће користе исту шифру за већи број сајтова и да неретко своје шифре откривају другим људима.

Старији од 65 година предњаче у свести о безбедности

Резултати истраживања које је спровео „Yougov ” поклапају се са многим националним истраживањима о трендовима у коришћењу интернета. Проценат људи који су забринути за питање сигурности на интернету расте са растом броја година испитаника- они изнад 65 година су највише заинтересовани за одговор на питање: на који начин може да се унапреди интернет безбедност.

Недостатак свести води у недостатак акције

Оно што би требало да забрине јесте што без свесности о опасностима, нема ни спречавања истих: показало се да је значајно мања вероватноћа да ће млађи корисници инсталирати неки антивирус софтвер у односу на старије кориснике. То је прилично опасна врста самоуверености у тренутку када сајбер криминал иде узлазном путањом. Млађе генерације су мање обазриве и у погледу SSL (Secure Sockets Layer). Када добију упозорење да сертификат сајта није исправан, мање од трећине ће прекинути приступ. За разлику од тога, 83% старијих корисника неће наставити даље.

Превенција је боља од лечења

Две студије су демонстрирале да репутација млађих генерација као интернет зналаца није увек поткрепљена чињеницама у случају безбедности на интернету. Дакле, ако сте родитељ- исплати се да причате са децом о начинима заштите на интернету. Превенција је увек боља од лека!

Извор: https://www.sidn.nl/a/internet-security/youngsters-have-a-lot-to-learn-even-on-the-internet?language_id=2&langcheck=true

 

Током 2016. године Срби су потрошили 140 милиона евра на интернету

Према званичним подацима Народне банке Србије, у 2016. години извршено је 3,8 милиона онлајн трансакција, што представља раст од 35% у поређењу са 2015. годином, а чак 90% у поређењу са 2014. годином.

Како показују подаци НБС, просечна вредност трансакције прошле године је износила око 37 евра, па је са 3,8 милиона обављених трансакција укупна вредност онлајн куповине у 2016. години у Србији достигла износ од 140 милиона евра, остваривши на тај начин раст од 17% у односу на 2015. годину.

Водећи се овим трендом раста, за 2017. годину прогнозира се раст од 35% када је укупан број трансакција у питању, који би требало да достигне износ од преко пет милиона, док се предвиђа да ће укупна вредност ових трансакција бити око 168 милиона евра.

 

Извор: http://www.novaenergija.net/srbi-potrosili-140-miliona-evra-na-internetu-tokom-2016/

 

XVII Међународна конференција о електронској трговини и електронском пословању Е-трговина 2017

XVII Конференција Е-трговина 2017 одржаће се традиционално на Палићу од 26.04. до 28.04.2017. године.

Конференција Е-трговина је највећи скуп о е-пословању у Србији, посвећен праћењу настанака и развоја домаћег и регионалног (Словенија, Хрватска, Црна Гора, БИХ, Македонија …) e-commerce и e-business тржишта. Покрива све области електронског пословања.

Од 2001. године се Конференција Е-трговина као специјализован скуп из ове области редовно одржава сваке године. Намењен је пословним људима који су заинтересовани да се информишу о савременим достигнућима у области е-трговине и е-пословања , и могућностима за њихову примену у Србији и SEE региону. Представља место окупљања домаћих и иностраних стручњака у овој области са циљем да учесницима скупа (предузетницима, менаџерима, информатичарима, и свима који желе да унапреде своје пословање) омогући анализу тренутног стања, као и да укаже на правце даљег развоја електронског пословања.

Сваке године представници надлежних министарстава из области трговине, информационог друштва и телекомуникација, као и представници Привредне коморе Србије, активно учествују у реализацији овог скупа као покровитељи конференције.

Посећеност:

• Око 450 учесника на скупу и 8000 посетилаца на стреамингу конференције (просек последње 2 године),
• 70-75% привреда, 15-20% онлине заједница, 5 % државна управа, 5% професори и студенти са e-business смерова,
• Скупу редовно присуствују представници Владе Србије – ресорних министарстава, представници финансијског сектора, водећи е-трговци као и стручњаци из свих области примене електронског пословања,
• Највећи део учесника чине представници привредних организација, што и јесте циљ ове конференције – да се привреда упозна са актуелним трендовима и могућностима примене у свом окружењу.

Све информације можете наћи на следећој адреси http://www.etrgovina.org/konferencija

 

УНАПРЕЂЕНО ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ У СРБИЈИ УЗ ПОДРШКУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Тридесет малих и средњих предузећа и предузетника добило је ознаку поверења у електронској трговини (Е-Трустмарк) на конференцији “Развој електронског пословања у Србији – достигнућа и изазови” која је 16. новембра 2016. одржана у Београду.

Захваљујући подршци Европске уније кроз пројекат Развој електронског пословања, у протекле две године, укупно 66 малих и средњих предузећа и предузетника добило је ознаку поверења која представља иницијативу за увођење Е-Трустмарк принципа и пракси у пословну заједницу Србије.

Уводна излагања одржали су Оскap Бенедикт, заменик шефа Делегације Европске уније у Србији, Весна Ковач, државни секретар, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Катарина Обрадовић Јовановић, помоћник министра, Министарство привреде и Маја Пејчић, директорка Сектора за управљање пројектима Развојне агенције Србије.

Бенедикт je изјавио да је увођење ознаке поверења у е-трговини један од најважнијх резултата пројекта Pазвој електронског пословања који је ЕУ финансирала са 2,5 милиона евра. „Ово није крај, већ почетак процеса који уводи промене у електронско пословање Србије, јер је оно неизбежно за даљи привредни раст, остварење профита и нова радна места“, рекао је Бенедикт и најавио да ће ЕУ наставити да подржава развој електронског пословања у Србији.

Весна Ковач, државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација истакла је да Србија има амбициозне планове развоја електронског пословања и електронске управе. Она је додала да ће у складу са Стратегијом развоја информационог друштва до 2020. године, циљ бити развој електронске трговине, малих и средњих предузећа и домаћег приватног сектора.

Помоћник министра привреде за мала и средња предузећа и предузетништво Катарина Обрадовић Јовановић изјавила је да је пред државом и привредницима велики посао када је електронско пословање у питању, а да је искуство које смо као држава добили реализацијом пројекта велико.

„Крај овог пројекта је само почетак, јер ће Министарство привреде и Развојна агенција Србије обуке које су развијене у оквиру овог пројекта уврстити у програм обука које регионалне развојне агенције пружају привредницима широм Србије“, рекла је она. Она је додала да “понекад можда недовољно увиђамо изазове које пред нас поставља дигитализација, а важно је да се сва предузећа припреме да искористе шансу које савремене технологије доносе, која у супротном може да представља велику препреку у развоју“ .

Сертификате малим и средњним предузећима уручили су Штефен Худолин, шеф II сектора операција Делегације ЕУ у Србији и Весна Ковач, државни секретар, Министарство трговине, туризма и телекомуникација.

Ознака поверења у електронској трговини коју додељује пројекат Развој електронског пословањаважиће до новембра 2017. године, а након завршетка пројекта, Центар за развој е-трговине и заштиту потрошача на Интернету из Новог Сада наставиће да се бави процесом акредитације и доделе ове ознаке малим и средњим предузећима и предузетницима.

Увођење ознаке поверења у е-трговини један је од важних резултата пројекта који је финансирала ЕУ са 2,5 милиона, а реализован је у сарадњи са Министарством трговине, туризма и телекомуникација и Министарством привреде. Пројектне резултате и достигнућа представио је Лешек Јакубовкси, вођа пројекта.

Током протекле две године, пројекат је пружио подршку малим и средњим предузећима да им приближи концепт електронске трговине, електронског пословања и дигиталних апликација који могу искористити као иновативно средство за повећање конкурентности и снижење трошкова пословања као и да се оснаже потрошачи да користе електронску трговину. Поред увођења ознаке поверења за мала и средња предузећа (МСП), пројекат је организовао бројне радионице и тренинге за више од 700 представника МСП о електронском пословању и електронској трговини.

За око 1000 представника државних институција одржано је 35 радионица о значају дигиталне екомоније, електронског пословања и електронске трговине, борби против сајбер криминала. Објављено је 9 брошура и корисних приручника о овим темама које су дистрибуиране свим корисницима пројекта.

У цилљу повећања поверења е-потрошача у е-трговину, израђена је интернет платформа за безбеднију куповину www.e-dukator.rs на којој грађани могу да се едукују и информишу о својим правима кад купују на интернету. Више од 2000 грађана добило је сертификат на овој платформи о својим потрошачким правима, а преко 6000 пратилаца на друштвеној мрежи Фацебоок едуковано је о куповини на интернету. Урађен је и портал www.eposlovanjesrbija.rs на коме се налазе бројни текстови и корисни чланци о разним аспектима е-пословања и е-трговине у свету и Србији. Портал ће надаље одржавати Развојна агенција Србије и Министарство трговине у циљу промоције дигиталне економије и подршке МСП у Србији.

У другом делу конференције, о е-фактурисању говорио је Панајотис Зафиропулос, главни експерт на пројекту док је о будућности Е-Трустамрк у Србији говорио Небојша Ђурић из Центра за развој е-трговине и заштиту потрошача на Интернету из Новог Сада. Представници малих и средњих предузећа – Музеј театар д.о.о. и Вирид д.о.о. представили су значај сарадње са пројектом у добијању ознаке поверења у е-трговини.

Конференцијом, којој је присуствовало више од 150 учесника, обележен је и завршетак пројектних активности.

Пројекат је део великог програма помоћи Европске уније сектору малих и средњих предузећа у Србији. Током последњих 15 година Европска унија уложила је 78 милиона евра у пројекте који су имали за циљ да ојачају приватни сектор, а посебно мала и средња предузећа.

Мала и средњих предузећа и предузетници којима је додељена ознака поверења пројекта Развој електронског пословања:

МЦ МОСТ, ТР БееЦоол, Хоћу то д.о.о, ТВ Схоп Дирецт Интернатионал д.о.о, Аерокарте д.о.о, Купи Ме д.о.о, Бус Цомпутерс, Призма д.о.о, Супериор д.о.о, Цлио, Гамес д.о.о, Дата статус, Гигатрон д.о.о, Икиклик д.о.о, БЦ Гроуп, еКУПИ д.о.о, Бенцхмарк Схоп, Време је новац, ЕуроТехна 021 д.о.о, Поситиве Лине, Еллецта Интернатионал д.о.о, Дерета д.о.о, Евро Боок д.о.о, Фонлидер д.о.о, Мото-бике, Беоспорт, Интернет продаја гума, Витапур д.о.о, Аериал Видео Солутионс д.о.о, Јумбо травел д.о.о, Лагуна д.о.о Београд, Делфи књижаре, Беyонд, Дигитал логиц д.о.о, СЗТР Цвећара Казабланка, ВДВ д.о.о., Панорама д.о.о., Инзуос д.о.о., Дикер д.о.о., Греен Десигн д.о.о., Wеб излог д.о.о., УНИВЕРС-ЦО д.о.о., Флора д.о.о., Е-маркет, Вирид д.о.о., Лимундо д.о.о., Купоман д.о.о., 012 Лаб д.о.о., Музеј театар д.о.о., Гадгет 4 Гифт д.о.о., СМАЛЛ ТРЕЕ д.о.о., Бел Цомпутерс д.о.о., Дигитал Логиц РнД д.о.о., Формаxсторе д.о.о., ВД Софт, ТиЦо Цомпутерс д.о.о., Тако Лако Схоп д.о.о., Био шпајз д.о.о., Бео Спорт, БПЦ Медиа, Савез за традиционлани карате Војводине, Сигмаx д.о.о., Хеленадиасхоп д.о.о., Бомар д.о.о., Диопта д.о.о., ММН Колачич д.о.о., КондорАс д.о.о.

 

Нова Интернет платформа за е-потрошаче

Како куповати на Интернету, који су wеб сајтови безбедни, коме да се обратим ако не добијем наручени производ, коме да упутим жалбу – на сва ова и друга питања грађани Србије који користе Интернет за куповину од сада могу да добију одговоре на специјализованој Интернет платформи www.е-dukator.rs. Интернет платформа, прва те врсте у Србији, развијена је у оквиру активности пројекта Развој електронског пословања који финансира Европска унија. Детаљније