Ово су најчешће грешке којима угрожавамо своју дигиталну безбедност

Непоштовање правила писања лозинки, њихово записивање на папиру некe су од најчешћих грешака које корисници праве каже Игор Франц, извршни директор агенције за безбедност података SECIТ security consulting

О најчешћим грешакама које корисници праве, а које могу бити врло опасне са аспекта безбедности разговарали смо са др. Игором Францом, извршним директором SECIТ security consulting-a.

На самом врху листу јесте непоштовање правила безбедних лозинки. Потребно је знати да свака лозинка треба да има 2 мала слова, 2 велика слова, 2 броја и 2 специјална симбола (као сто су на пример %$#@&) и да њена дужина мора бити најмање 8 карактера. Уколико то није случај програмом за разбијање шифра се за релативно кратко време може “пробити” шифра. Друга честа грешка јесте записивање лозинке на папиру, који се онда залепи на монитор, на тастатуру или пак стоји у незакључаној фиоци радног стола и до које свако мозе доћи. О овој великој грешци посебно треба водити рачуна у фирмама и благовремено упозорити запослене да то не треба да чине.

Честа грешка корисника је отварање прилога маила који је стигао од непознатог пошиљаоца. Ови фајлови могу бити заражених вирусом, црвом, тројанцем или неком другом врстом злонамерног софтвера који лако може угрозити податке на рачунару.

Одавање PIN кода платних картица свакодневно виђамо у супермаркетима где људи масовно диктирају своје PIN бројеве касиркама у присуству других људи, без  размишљања да то неко може искористити.

Честа је и превара позната као “пецање” (phising) где добијете маил или SMS поруку од некога ко се представља као ваша банка и тражи од вас да попуните одређене податке, међу њима и PIN број картице. Важно је да знате да ни једна банка никада од корисника не може и не тражи овакве информације тако да ако добијете овакву поруку слободно је игноришите.

Корисници рачунара често укључују туђ USB стик у свој рачунар не размишљајући да он  може бити заразен злонамерним софтвером који се може аутоматски покренути приликом укључивања истог на рачунар и на тај нацин угрозити податке на рачунару. Ово је посебно ризично за фирме, које треба да обуче своје запослене о правилима коришћења USB стикова или пак онемогуће коришћење USB прикључака на рачунарима запослених.

Нередовно ажурирање оперативног система, корисничких и антивирус програма следећа је грешка коју корисници рачунара често праве. Ово може бити веома опасно посебно код MS Windows оперативног система. Такође корисници уопште не брину о томе да ли су њихови програми ажурирани на најновију верзију (овде поготово треба водити рацуна о Adobe програмима као сто је Reader) јер свака стара верзија има познате пропусте које неко може искористити и приступити подацима на рачунару. И можда највећи пропуст видим у томе што корисници уопште немају инсталиран антивирус програм или уколико га имају, он није ажуриран. Ажурирање антивирус програма требало би радити на дневном нивоу обзиром да се свакоднвно појављује велики број нових злонамерних програма који неће бити детектовани уколико то није урађено.

Приступајући сајтовима за пиратерију софтвера и преузимајући програме који су неретко заражени неким злонамерним софтвером могуће је угрозити податке на свом рачунару. Слично је и са посетама сајтовима са порнографским садржајем, јер су управо они познати као велики извор заразе различитих врста злонамерних софтвера, па је свако отварање оваквих сајтова потенцијални ризик за безбедност вашег рачунара.

Готово да нема особе која бар једном није инсталирала и користила неки од P2P програма.

Најчешће коришћени и најпознатији програми тог типа свакако су Torrent на којима се већ приликом инсталације отвара могућност приступа подацима с једне стране, док је са друге стране лако да могуће уместо филма или програма који сте хтели нелегално да преузмете добијете и инсталирате неки вирус, тројанац или други злонамеран програм. У ситуацији када на рачунару нема антивируса ризик од оштећења вашег рачунара значајно се повећава.

Због свега наведеног неопходно је да се пре него што одлучите да користите интернет и његове благодети детаљно информишете о свим потенцијалним ризицима које он са собом носи.

 

Извор: Newsweek.rs